1. Vodovodni sistemi malog kapaciteta

Obezbeđivanje pouzdanog i zdravstveno bezbednog vodosnabdevanja u malim i ruralnim sredinama predstavlja jedan od ključnih izazova savremenog upravljanja vodnim resursima. Vodovodni sistemi malog kapaciteta imaju značajnu ulogu u snabdevanju vodom za piće, ali se istovremeno suočavaju sa brojnim tehničkim, organizacionim i finansijskim ograničenjima. U tom kontekstu, ovogodišnji Water Workshop biće posvećen razmatranju njihovih specifičnosti i izazova u funkcionisanju, i savremenih pristupupa koji doprinose unapređenju vodosnabdevanja. Biće razmotrena pitanja zahvatanja, tretmana, skladištenja i distribucije vode, uz sagledavanje jednostavnih, ekonomičnih i održivih rešenja koja mogu biti primenjena u različitim lokalnim uslovima.

Ključ stabilnog i bezbednog funkcionisanja ovih sistema čine jasno definisani radni postupci, odgovorno upravljanje, kontinuirano praćenje stanja sistema i pravovremeno prepoznavanje rizika. Poseban značaj ima primena koncepta Plana bezbednosti vode, zasnovanog na proceni i upravljanju rizicima duž celokupnog lanca vodosnabdevanja. Razmena znanja i iskustava u ovoj oblasti doprinosi unapređenju upravljačkih praksi i dugoročnoj bezbednosti i pouzdanosti vodosnabdevanja, nezavisno od veličine sistema.

Shodno navedenom, 29. po redu Water Workshop biće posvećen unapređenju bezbednosti, održivosti, pouzdanosti i usklađenosti malih vodovodnih sistema sa savremenim zahtevima kvaliteta vode za piće.

2. Tretman otpadnih voda u manjim naseljima

Odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u malim naseljima predstavlja jedan od najznačajnijih izazova u oblasti zaštite voda i životne sredine. Kanalizacioni sistemi i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u naseljima veličine od 2.000 do 10.000 ekvivalent stanovnika često se suočavaju sa ograničenim tehničkim, kadrovskim i finansijskim kapacitetima, što otežava postizanje propisanih standarda zaštite životne sredine. Dodatni izazovi proizlaze iz velike raznolikosti lokalnih uslova, različitog stepena razvijenosti kanalizacione infrastrukture i potrebe za usklađivanjem sa novim zahtevima evropske regulative.

U tom kontekstu, ovogodišnji Water Workshop, u oblasti otpadnih voda, biće posvećen razmatranju održivih rešenja za upravljanje otpadnim vodama u malim naseljima. Posebna pažnja biće usmerena na karakteristike malih kanalizacionih sistema, specifičnosti naselja u Republici Srbiji, kao i na zahteve koje donosi nova Direktiva Evropske unije o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Biće predstavljeni kriterijumi i metode za izbor odgovarajućih tehnologija tretmana, uz sagledavanje tehničkih, ekonomskih i operativnih aspekata njihove primene. Radionica će obuhvatiti i razmatranje mogućih rešenja u područjima sa razvijenom kanalizacionom mrežom, kao i u sredinama u kojima kanalizacioni sistemi ne postoje ili nisu dovoljno razvijeni. Poseban akcenat biće stavljen na poređenje različitih tehnoloških opcija, njihove investicione i operativne troškove (CAPEX i OPEX), kao i na značaj adekvatnog praćenja rada postrojenja za obezbeđenje stabilnog i efikasnog funkcionisanja sistema.

Razmena iskustava između stručnjaka iz oblasti projektovanja, upravljanja i eksploatacije sistema za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda doprinosi identifikaciji optimalnih rešenja prilagođenih lokalnim uslovima i raspoloživim resursima. Shodno navedenom, 29. po redu Water Workshop biće posvećen unapređenju održivosti, efikasnosti i usklađenosti malih kanalizacionih sistema i sistema za prečišćavanje otpadnih voda sa savremenim regulatornim i zahtevima zaštite životne sredine.

4. CPD kurs: Osnove biološkog prečišćavanja otpadnih voda - od mikroorganizama do performansi sistema

Biološki tretman predstavlja ključni korak u prečišćavanju otpadnih voda, zasnovan na aktivnosti mikroorganizama koji razgrađuju organsku materiju i omogućavaju uklanjanje nutrijenata. Razumevanje osnovnih bioloških procesa i faktora koji utiču na njihov razvoj neophodno je za efikasan rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj kurs pruža pregled osnovnih principa biološkog tretmana, uloge i karakteristika mikroorganizama, procesa uklanjanja organske materije, azota i fosfora, kao i ključnih operativnih parametara koji utiču na stabilnost sistema. Posebna pažnja posvećena je uspostavljanju i održavanju aktivne biomase, praćenju performansi procesa i identifikaciji najčešćih operativnih izazova, kao i praktičnim aspektima iz rada postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Kurs je namenjen inženjerima, operaterima postrojenja, stručnjacima u oblasti voda i zaštite životne sredine, kao i studentima završnih godina relevantnih prirodnih i tehničkih nauka.
Ciljevi kursa

Po završetku kursa polaznici će biti sposobni da:
- razumeju osnovne principe biološkog tretmana otpadnih voda;
- objasne ulogu mikroorganizama u uklanjanju organskih materija i nutrijenata;
- razlikuju osnovne tipove bioloških sistema za prečišćavanje otpadnih voda;
- identifikuju ključne faktore koji utiču na rast i aktivnost biomase;
- razumeju procese nitrifikacije, denitrifikacije i biološkog uklanjanja fosfora;
- prate i tumače osnovne operativne pokazatelje rada bioloških sistema;
- prepoznaju najčešće probleme u radu bioloških procesa i predlože odgovarajuće korektivne mere.

dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovanjem od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Predsednica je Upravnog odbora Edukativnog centra za zaštitu životne sredine EDEN. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Agbaba, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa fokusom na procese pripreme vode za piće i tehnike remedijacije podzemnih voda. Rukovodilac je i učesnik brojnih međunarodnih i nacionalnih projekata, kao i više desetina projekata i studija realizovanih za potrebe privrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Dobitnica je 2024. god. Medalje Srpskog hemijskog društva za izuzetan doprinos primeni nauke u industriji i 2025. god. Nagrade Grada Zrenjanina za izuzetan stručni doprinos u oblasti komunalne i zdravstvene zaštite građana. Od 2018. godine je direktorka Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Kratka biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. do 2024. godine bio je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Nataša Duduković, asistent sa doktoratom i naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti remedijacije zagađenih voda, zemljišta i sedimenata, primenom elektrotretmana, kao i rekuperacijom i valorizacijom resursa iz otpadnih voda u okviru principa cirkularne ekonomije. Autorka je i koautorka više od 20 naučnih radova objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz učešće u realizaciji međunarodnih i nacionalnih naučnoistraživačkih projekata, uključujući projekte u okviru programa Horizon Europe.Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Aleksandra Tubić, redovni profesor PMF u Novom Sadu. Bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zeštita životne sredine, a posebno ispitivanjima uticaja mikroplastike i organskih zagađujućih materija na kvalitet vodenih ekosistema, kao i tretman voda. Poseduje ekspertizu u primeni gasne hromatografije. Iskusna je u radu u laboratorijskim i pilot istraživanjima. Rukovodilac je konzorcijuma u jednom i UNSPMF tima u tri projekta iz programa HORIZON EUROPE, i obavlja funkciju Koordinatora aktivnosti radnih grupa COST akcije ICPLASTIC. Takođe, jedan je od predstavnika Srbije u Međunarodnoj organizaciji za vode (eng. International water association - IWA), a posebno je aktivna u upravnom odboru Radne grupe za upravljanje podzemnim vodama (IWA Groundwater management group). Koautor je više od 250 publikacija, od kojih su 82 rada u međunarodno priznatim naučnim časopisima. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tomašević Pilipović, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti tretmana sedimenta, kvaliteta voda , kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Autor je i koautor preko 40 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na međunarodnim i nacionalnim projekatima, a rukovodila je BEuSED projektom, Fonda za nauku RS. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Đurđa Kerkez,redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti unaređenih tretmana otpadnih voda i resursima iz otpadnih voda. Autorka je i koautorka preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte. Rukovodila je SmartWaterTwin, HorizonEurope projektom kao i SoilSentinel, Impetus HE projektom građanske nauke, kao i WasteWaterForce PROMIS projektom, Fonda za nauku RS. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Malcolm Watson, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti vode za piće: uklanjanje arsena, interakcije NOM i arsena, kontrole dezinfekcionih nusproizvoda. Takođe, autor je i koautor 36 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Mentor je na osnovnim, master i doktorskim studijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Vesna Pešić, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Rukovodilac je projekta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Anita Leovac Maćerak, docent UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti tretmana i zaštite voda i otpadnih voda i valorizacije otpadnih muljeva. Autorka je i koautorka preko 20 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republike Srbije, Fond za nauku Republike Srbije, Erazmus+, COST akcije, HORIZON) od kojih su trenutno aktuelni AdSorB (HRZZ-UIP-2025-02-9907), Water4Reuse (CA23104) i PrimSeedPower (CA24156). Celokupna biografija je dostupna na www.dh.uns.ac.rs.

dr Tajana Simetić, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa posebnim fokusom na kvalitet vode za piće, analizu organskih mikropolutanata u vodi i identifikaciju nusproizvoda oksidacije i dezinfekcije. Uža oblast njenog naučnog rada obuhvata primenu fotohemijskih unapređenih oksidacionih procesa za uklanjanje organskih mikropolutanata i prirodnih organskih materija iz vode. Stručno iskustvo stekla je kroz učešće u projektima realizovanim za potrebe privrede, koji su obuhvatali monitoring vode i sedimenta, pripremu vode za piće, uključujući laboratorijska i pilot istraživanja i analizu kvaliteta vode. Autor je i koautor 14 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Celokupna biografija je dostupna na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tamindžija, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti mikrobiologije životne sredine, mikrobiološkog monitoringa kvaliteta voda, sedimenta i zemljišta, kao i primenom mikroorganizama u bioremedijaciji organskih i neorganskih polutanata. Autor je i koautor 14 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na međunarodnim i nacionalnim projekatima. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

Stefan Nikolićje docent na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Osnovne studije elektronike je završio 2017. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a doktorat iz računarskih nauka 2023. na Federalnom politehničkom univerzitetu u Lozani (EPFL). Glavne oblasti njegovog istraživanja su rekonfigurabilno računarstvo i automatizacija projektovanja hardvera. Celokupna biografija dostupna je na github.

dr Aleksandar Đukić, dipl.građ.inž., je vanredni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Кatedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo. Njagov naučno-istraživački, stručni i pedagoški rad duži od tri decenije je usmeren na snabdevanje vodom, sanitarno inženjerstvo, tretman voda i upravljanje vodama. Objavio je više od 90 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima ili na konferencijama. Autor je dva univerzitetska udžbenika i više poglavlja u domaćim i stranim monografijama. Član je Inženjerske komore Srbije i predsednik je komisije za standarde КS U165 „Snabdevanje vodom i inženjerstvo otpadnih voda“ Instituta za standardizaciju Srbije.

Zorana Radibratović, diplomirani inženjer tehnologije (MSc.Ch.E.), smer hemijsko inženjerstvo, sa više od 20 godina profesionalnog iskustva u projektovanju, konsaltingu i upravljanju projektima u oblasti voda. U Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ rukovodi Sektorom za procesno i mašinsko inženjerstvo i arhitekturu. Učestvovala je u brojnim nacionalnim i međunarodnim multidisciplinarnim projektima, posebno u projektovanju postrojenja za pripremu vode i prečišćavanje otpadnih voda. Poseduje licence odgovornog projektanta i izvođača radova, a član je Republičke komisije za sticanje licenci, u svojstvu mentora, i komisiji Instituta za standardizaciju Srbije u oblastima kvaliteta vode i zaštite životne sredine. Doktorsku disertaciju iz oblasti hemijskog inženjerstva brani 2026. godine.

Damjan Ivetić,je docent na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde drži predmete na osnovnim, master i doktorskim studijama studentima Modula za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo. Od 2026. godine predsedava Srpskim odeljenjem međunarodne vodne asocijacije (eng. International Water Association - IWA). Njegov stručni i istraživački rad je fokusiran na razvoj, projektovanje i primenu naprednih mernih sistema za monitoring hidrauličkih parametara, koristeći različite fizičke principe, poput elektromagnetnih, radarskih, ultrazvučnih i videometrijskih, kao i na razvoj i primenu procedura za analizu merne nesigurnosti. Pored metrologije i eksperimentalnog rada, ima čvrstu osnovu u matematičkom modeliranju hidrauličkih procesa: od složenog numeričkog modeliranja prostornog turbulentnog tečenja u malim razmerama, do pojednostavljenih linijskih modela velikih vodovodnih, kanalizacionih i drugih hidrotehničkih sistema.