Kvalitet voda za rekreaciju

Poslednjih godina, sve su jasniji dokazi o ugroženosti kvaliteta površinskih voda brojnim štetnim agensima, što ukazuje na potrebu za preispitivanjem mnogih aspekata njihove upotrebe, pa i kada je u pitanju upotreba u rekreacione svrhe. Vekovima je poznato da korišćenje voda za rekreaciju ima veliki uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi. Međutim, novije doba donosi sve veće rizike od zagađenja voda iz različitih izvora, a time i direktne i/ili indirektne rizike po zdravlje ljudi. Osim jasnih potencijalnih uticaja na zdravlje korisnika vode, sve ovo takođe narušava dobrobit i ekonomski potencijal određene lokacije. Pored površinskih voda, pažnju zahteva i kvalitet vode u bazenima, kao i banjskih voda upravo zbog njihovog mogućeg zdravstvenog uticaja. Dakle, može se reći da je problematika osetljiva, ali aktuelna zbog velikog broja nepoznanica pre svega u definisanju normi i pristupa upravljanju. Prateći aktuelne trendove, kroz publikaciju „Kvalitet voda za rekreaciju“ prenosimo najnovije smernice za kvalitet ambijentalnih voda (kupališta), kao i bazena za kupanje i rekreaciju, sa hemijskog, fizičkog i mikrobiološkog aspekta.

Smart Water Summer Forum: Upravljanje otpadnim vodama-doprinos resursnoj efikasnosti i nezavisnosti

Napredak nauke je omogućio produženje životnog veka ljudi, što se na globalnom nivou ogleda u ekonomskom i populacionom porastu, razvoju određenih industrijskih sektora, uvećanoj proizvodnji i prekomernoj potrošnji. Povećana eksploatacija vode kao resursa i narušavanje njenog kvaliteta potencijalne su posledice svega navedenog. Sa druge strane, odgovor na ove izazove vidljiv je u naučnim dostignućima i razvoju tehnoloških rešenja za rekuperaciju vode, nutrijenata i drugih proizvoda kako iz vode tako i iz mulja, ali i kroz povećanje energetske efikasnosti postrojenja za tretman otpadnih voda. Stoga je, pored pružanja sanitarnih usluga i prečišćavanja otpadnih voda, važan aspekt upravljanja vodama prihvatanje i omogućavanje korišćenja ovih tokova kao alternativnih izvora resursa. Imajući u vidu projekcije za budući period u smislu povećane potražnje za vodom kao i potrebu postizanja resursne samostalnosti na nacionalnom nivou, ova tema u naučnim i stručnim krugovima dobija veliki značaj. Tržišni potencijali i zahtevi kao i razvoj lanca vrednosti, tehnološke inovacije u ranoj fazi planiranja i projektovanja procesa mogu stvoriti prave objekte za rekuperaciju resursa iz otpadnih voda i doprineti cirkularnosti u upravljanju vodama.

BEuSED Forum: Koncept integrisanog pristupa upravljanja sedimentom kroz nexus zemljište-voda-sediment

Nexus zemljište-voda-sediment povezuje dva važna i jednog dokazano potencijalnog resursa u životnoj sredini. U zavisnosti od sastava i načina na koji se njim upravlja, sediment u ovoj uzročno-posledičnoj vezi može predstavljati resurs i otpad. Kao resurs u vodenoj sredini, važna je komponenta, obezbeđujući supstrat za akvatičnu floru i faunu. Pored toga, ima ulogu u obezbeđenju obalske morfologije, doprinosi vezi između površinskih i podzemnih voda, doprinosi prirodnom prečišćavanju vode, itd. Uklanjanjem sedimenta iz površinskih vodnih tela se pored toga što se omogućava održivost transporta, zaštita od poplava urbanih sredina, zaštita obale, može obezbediti njegova kontrolisana upotreba. Sa jedne strane može se koristiti kao zamenski materijal u izgradnji putnih nasipa i kao zamena za podloge u putnoj industriji, dok s druge strane može biti izvora mikroelemenata i nutrijenata korisnih za upotrebu u poljoprivredne svrhe čime se povećava plodnost zemljišta. Razmatranje korišćenja sedimenta kao resursa je u skladu sa, do sada već višegodišnjom, promocijom politike kružne ekonomije čija primena može imati široku društvenu, ekološku i finansijsku korist. Primenom ovakve politike izbegava se jedan od osnovnih nedostataka rukovanja sedimentom kao otpadom, a to je zauzimanje velikih površina zemljišta. Šire posmatrano, upravljanje sedimentom treba da bude deo Planova upravljanja rečnim slivom, čime se omogućava primena integrisanog pristupa kroz nexus zemljište-voda-sediment.

CPD kurs: Praktični aspekti prečišćavanja otpadnih voda i primeri iz prakse

zbor tehnologije prečišćavanja otpadnih voda zasniva se na detaljnoj analizi svih bitnih faktora koji moraju da se uzmu u obzir prilikom ocene i izbora pojedinačnih procesa i postupaka prečišćavanja. Na odabir tehnologije utiču: karakteristike sirove otpadne vode; zahtevi u pogledu stepena prečišćenosti otpadne vode (koji su u prvom redu uslovljeni karakteristikama životne sredine); postojeća pravna regulativa problematike otpadnih voda (granične vrednosti emisije). Cilj i svrha analize je da se napravi najbolji mogući izbor između alternativnih procesa i postupaka prečišćavanja otpadnih voda i da se definišu optimalni parametri tehnološkog procesa prečišćavanja otpadnih voda, vodeći računa o uticajima na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U postojećim, operativnim postrojenjima za tretman otpadnih voda veoma je važno dobro poznavanje pojedinačnih tehnoloških jedinica u smislu njihove efikasnosti i očekivanog kvaliteta otpadne vode i ostataka nakon prečišćavanja. Ovaj kurs će, sa praktičnog tehnološko-hemijskog aspekta, polaznicima pružiti neophodne informacije potrebne za kontrolu postrojenja za tretman otpadnih voda. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda se mogu posmatrati kao fabrike (u okviru procesa koji obuhvataju prihvat otpadnih voda (sirovina), prečišćavanje i transport prečišćenih otpadnih voda (proizvoda) do mesta upotrebe (ispuštanja u prijemnik)). Prečišćena otpadna voda (komunalna ili industrijska) može da se posmatra i kao „sirovina“ u slučajevima kada se recirkuliše ili ponovo koristi u različite svrhe. Doprinos kursu profesionalnog razvoja daće razmatranje navedenih mogućnosti. Takođe, biće predstavljeni konkretni primeri iz prakse u vezi sa optimizacijom procesa prečišćavanja otpadnih voda sa svim problemima i rešenjima.

dr Božo Dalmacija, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemijske tehnologije, a posebna oblast rada je tretman vode za piće, otpadnih voda, remedijacija zemljišta, sedimenta i vode. Osnivač je Škole za zaštitu životne sredine koja se tradicionalno održava od 1997. godine. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Rukovodilac je Centra izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika. Rukovodilac više od 100 projekata i studija, uključujući međunarodne projekte iz programa FP5, FP6, EUREKA, kao i projekata od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovana je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao konsultant i stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Predsednik je Upravnog odbora Edukativnog centra za zaštitu životne sredine EDEN. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Agbaba, redovni profesor na UNSPMF, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, procesa pripreme vode za piće, tehnika remedijacije podzemnih voda kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Od 2018. godine je direktor Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Srđan Rončević, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa akcentom na tehnologije remedijacije vode, sedimenta i zemljišta. Učestvovao je u realizaciji više od 40 projekata i studija, a rukovodio je jednim međunarodnim i dva nacionalna, kao i dva projekta regionalnog i lokalnog značaja. Od 2015. godine je prodekan za nauku Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. godine je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Snežana Maletić, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti remedijacionih tehnologija sa posebnim osvrtom na primenu ugljeničnih materijala, procene biodostupnosti i biodegradabilnosti organskih kontaminanata, kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Naučni rad je realizovala kao saradnik na više od 25 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja. Takođe, autor i koautor je preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Trenutno je rukovodilac TwinSubDyn, HorizonEurope projekta i koordinator UNSPMF grupe u okviru Phy2Climate, Horizon2020 projekta. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Aleksandra Tubić, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti remedijacionih tehnologija sa posebnim osvrtom na primenu ugljeničnih materijala, procene biodostupnosti i biodegradabilnosti organskih kontaminanata, kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Naučni rad je realizovala kao saradnik na više od 25 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja. Takođe, autor i koautor je preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti tretmana sedimenta, kvaliteta voda , kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Autor je i koautor 22 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na medjunarodnim i nacionalnim projekatima, a trenutno je rukovodilac BEuSED projekta, Fonda za nauku RS, kao i bileteralnog projekta sa Madjarskom-NoBiNano. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Marijana Kragulj Isakovski, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, sa akcentom na sorpcione i degradacione procese u životnoj sredini i ugljeničnim materijalima kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Bila je rukovodilac projekta „Organofosforni pesticidi u agroekosistemima Vojvodine - transport i biodegradacioni potencijal“, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, 2018-2019. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda (analize površinske i podzemne vode, tretman i analize otpadne vode, monitoring kvaliteta voda), remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada. Autor je i koautor preko 25 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, a trenutno je rukovodilac WasteWaterForce PROMIS projekta, Fonda za nauku RS kao i SmartWaterTwin, HorizonEurope projekta. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Vesna Pešić, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Rukovodilac je projekta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija". Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Malcolm Watson, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti vode za piće: uklanjanje arsena, interakcije NOM i arsena, kontrole dezinfekcionih nusproizvoda. Takođe, autor je i koautor 36 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Mentor je na osnovnim, master i doktorskim studijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Anita Leovac Maćerak, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti tretmana i zaštite površinskih, podzemnih i otpadnih voda i valorizacije otpadnih muljeva. Opus njenih istraživanja je usmeren na sintezu i karakterizaciju novih, ekonomičnih i materijala, u skladu sa zelenim konceptom. Poseban fokus je na valorizaciji muljeva u cilju njihovog iskorišćenja kao bio-katalizatora i bio-adsorbenata. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, od kojih su trenutno aktuelni WasteWaterForce PROMIS, Fonda za nauku Republike Srbije i SmartWaterTwin (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Nikić, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa posebnim osvrtom na tretman vode za piće. Učestvovala je u realiazaciji više projekata i studija a rukovodila je jednim nacionalnim projektom. Autor je i koautor 11 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja i više od 40 saopštenja sa nacionalnih i međunarodnih konferencija. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

MSc Aleksandra Kulić Mandić istraživač-saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti tretmana otpadnih voda sa naglaskom na tretman otpadnih voda tekstilne industrije, heterogeni Fenton proces i sintezu i modifikaciju čvrstih katalizatora u ovim procesima. Angažovana je na nekoliko nacionalnih projekta kroz koje ostvaruje svoj naučni rad. Nosilac je uverenja Savetnika za hemikalije (2017-2023). Učestvovala je u TRAIN programima usavršavanja akademskog osoblja Univerziteta u Novom Sadu (2016-2017). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

MSc Jovana Pešić, istraživač-saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, sa fokusom na razvoj adsorbenata na bazi grafen-oksida u cilju uklanjanja teških metala iz vode. Član je „Edukativnog centra za zaštitu životne sredine“ (EDEN) i ekološkog udruženja „Zeleni Sad“, gde se aktivno bavi popularizacijom nauke o zaštiti životne sredine kroz različite projektne aktivnosti. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.