1 Zaštita voda u svetlu Covid-19 pandemije

Obezbeđivanje dovoljne količine jednako dostupne zdravstveno bezbedne vode za piće neophodne za hidrataciju, održavanje lične i opšte higijene i ishranu, definisano je kao osnovno ljudsko pravo, obaveza društva i prepoznato kroz ciljeve 3. i 6. održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Podaci Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog fonda za decu i omladinu, pokazuju da i dalje 2,1 milijarde ljudi nema dostupnu zdravstveno ispravnu vodu za piće dok 844 miliona ljudi nema pristup bezbednoj vodi. Vodosnabdevanje je usko povezano sa uslovima sanitacije. Učestalost zaraznih bolesti na globalnom nivou, čiji se uzročnici prenose vodom, iznosi 20%, pri čemu se izdvajaju virusi uzročnici gastroenteritisa, virus hepatitisa A, Escherichia coli, Legionella, Shigella i dr. Prema do sada dostupnim naučnim podacima objavljenim tokom pandemije COVID-19, voda nije prepoznata kao izvor oboljevanja uzrokovanog SARS-Coronavirus-2 (SARSCoV-2), već se prisustvo RNA SARS-CoV-2 u vodi, posebno neprečišćenoj i netretiranoj otpadnoj vodi, smatra dobrim prediktorom prisustva virusa u populaciji, čak i pre izbijanja novih žarišta. Virus u životnu sredinu dospeva iz ljudskih izlučevina i, prema do sada dostupnim podacima, u otpadnoj vodi se utvrđuju neaktivni oblici, osetljivi na dezinfekciona sredstva, te je svaki tehničko - tehnološki postupak koji obezbeđuje postizanje propisanog kvaliteta, odnosno ispravnosti i bezbednosti vode dobrodošao. Uspostavljanje kontrole kretanja i prisustva virusa u lancu od otpadne vode, preko recipijenta do vode za piće i čoveka kao krajnjeg potrošača je cilj kome naučna zajednica treba da teži, kako bi prepoznala i definisala najbolje metode neophodne za eliminaciju opasnosti iz životne sredine.

2 Budućnost odgovornog društva: Unapređeni oksidacioni procesi u tretmanu voda

Dovoljna količina vode odgovarajućeg kvaliteta predstavlja srž održivog razvoja. Među zagađujućim materijama, koje se emituju kroz otpadne vode usled različitih aktivnosti savremenog društva, su: proizvodi za ličnu higijenu, lekovi i njihovi metaboliti, plastifikatori, aditivi za benzin, boje i ostale hemijske supstance za čije prisustvo u otpadnim vodama raste zabrinutost. U tretmanu otpadnih voda koje sadrže date bionerazgradive materije ali i otpadnih voda koje sadrže neželjene mikroorganizme čijim prisustvom je onemogućena njihova upotreba kao resursa, unapređeni procesi oksidacije i njihova kombinacija sa ostalim procesima smatraju se visokokonkurentnim tehnologijama.

3 WasteWaterForce Forum: Otpadne vode – ciljevi i perspektive

Danas upravljanje vodama predstavlja kompleksan i težak izazov. Klimatske promene, iscrpljivanje i zagađivanje vodnih resursa ugrožavaju količinu dostupne vode, dok je sa druge strane potražnja za njom sve veća. Tretman otpadne vode predstavlja i kratkoročno i dugoročno rešenje nedostatka vode. Prečišćavanje otpadnih voda je od ključne važnosti za zaštitu zdravlja ljudi kao i zaštitu brojnih različitih ekosistema. Upravljanje otpadnim vodama zahteva holistički pristup koji za cilj ima sagledavanje otpadnih voda ne kao otpada koji treba odložiti, već kao resursa koji se ne troši, i čije pravilno upravljanje doprinosi zdravlju ljudi, sigurnosti vode i hrane, pristupu energiji i zaštiti životne sredine. Izgradnja sledeće generacije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda podrazumevaće izgradnju efikasnijih sistema koristeći najnovije tehnologije i inovacije u sektoru voda. Transfer inovativnih ideja u funkcionalne aplikacije ima za cilj održivo upravljanje otpadnim vodama.

4 Prioriteti u upravljanju otpadnim vodama

Čista voda, neophodna za život, jedan je od najvažnijih prirodnih resursa na planeti. Otpadne vode, koje su u osnovi korišćene vode, takođe su dragocen resurs, posebno usled čestih suša i nestašica vode u mnogim delovima sveta. Međutim, otpadne vode sadrže mnogo štetnih materija i ne mogu se vratiti u životnu sredinu dok se ne prečiste. Stoga, važnost tretmana otpadnih voda je dvojaka: da se obnovi vodosnabdevanje i zaštiti životna sredina od toksičnih materija. Otpadne vode, pravilno tretirane, izvor su čiste vode za različite ljudske namene, a takođe imaju potencijal za ostvarivanjem drugih materijalnih i energetskih benefita. Sve zajednice, posebno područja sa nedostatkom vode, moraju osigurati da imaju uspostavljene dobre procese prečišćavanja vode, tako da prečišćena voda može biti ponovo upotrebljena ili vraćena u vodni ciklus, ali nikada izgubljena.

dr Božo Dalmacija, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemijske tehnologije, a posebna oblast rada je tretman vode za piće, otpadnih voda, remedijacija zemljišta, sedimenta i vode. Osnivač je Škole za zaštitu životne sredine koja se tradicionalno održava od 1997. godine. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Rukovodilac je Centra izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika. Rukovodilac više od 100 projekata i studija, uključujući međunarodne projekte iz programa FP5, FP6, EUREKA, kao i projekata od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovana je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao konsultant i stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Agbaba, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, procesa pripreme vode za piće, tehnika remedijacije podzemnih voda kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Od 2018. godine je direktor Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Srđan Rončević, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa akcentom na tehnologije remedijacije vode, sedimenta i zemljišta. Učestvovao je u realizaciji više od 40 projekata i studija, a rukovodio je jednim međunarodnim i dva nacionalna, kao i dva projekta regionalnog i lokalnog značaja. Od 2015. godine je prodekan za nauku Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. godine je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Snežana Maletić, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na uklanjanje prirodnih organskih materija, arsena i organskih mikropolutanata u tretmanima voda kao i mikroplastike u životnoj sredini. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija, od čega je rukovodila jednim projektom finansiranim od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Rukovodilac je za kvalitet akreditovane laboratorije “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Aleksandra Tubić, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na uklanjanje prirodnih organskih materija, arsena i organskih mikropolutanata u tretmanima voda kao i mikroplastike u životnoj sredini. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija, od čega je rukovodila jednim projektom finansiranim od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Rukovodilac je za kvalitet akreditovane laboratorije “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jelena Molnar Jazić, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti primene unapređenih oksidacionih procesa u tretmanu vode za piće, oksidacionim/dezinfekcionim nusproduktima i analizom organskih polutanata u uzorcima životne sredine primenom gasne hromatografije. Dobitnica je Dunavske nagrade za mlade istraživače za 2016. godinu, kao predstavnik Republike Srbije koju dodeljuje Federalno ministarstvo za nauku, istraživanja i ekonomiju Austrije u saradnji sa Institutom za Dunavski region i Centralnu Evropu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Marijana Kragulj Isakovski, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, sa akcentom na sorpcione i degradacione procese u životnoj sredini i ugljeničnim materijalima kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Bila je rukovodilac projekta „Organofosforni pesticidi u agroekosistemima Vojvodine - transport i biodegradacioni potencijal“, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, 2018-2019. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda (analize površinske i podzemne vode, tretman i analize otpadne vode, monitoring kvaliteta voda), remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada. Autor je i koautor 24 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, a trenutno je rukovodilac WasteWaterForce PROMIS projekta, Fonda za nauku Republike Srbije. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Vesna Pešić, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Malcolm Watson, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti vode za piće: uklanjanje arsena, interakcije NOM i arsena, kontrole dezinfekcionih nusproizvoda. Takođe, autor je i koautor 36 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Mentor je na osnovnim, master i doktorskim studijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Gordana Pucar Milidrag, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine i tretmana voda sa naglaskom na ispitivanje unapređenih procesa oksidacije i njihove primene u tretmanu otpadnih voda. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešće na više nacionalnih projekata i studija. Rukovodilac je projekta WaterSol – The concept of solar treatment of colored wastewater, Proof-of-Concept (PoC), Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

MSc Aleksandra Kulić Mandić, istraživač-saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti tretmana otpadnih voda sa naglaskom na tretman otpadnih voda tekstilne industrije, heterogeni Fenton proces i sintezu i modifikaciju čvrstih katalizatora u ovim procesima. Angažovana je na nekoliko nacionalnih projekta kroz koje ostvaruje svoj naučni rad. Nosilac je uverenja Savetnika za hemikalije (2017-2023). Učestvovala je u TRAIN programima usavršavanja akademskog osoblja Univerziteta u Novom Sadu (2016-2017). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Čedo Maksimović,je glavni naučni saradnik na Faculty of Engineering, Department of Civil and Environmental Engineering, Imperial College London, UK. Bavi se naučno-istraživačkim koji uključuje primenjenu mehaniku fluida u gradskim vodovodnim sistemima: odvođenje atmosferskih voda, snabdevanje vodom i interakcije gradskih vodovodnih sistema i infrastrukture sa životnom sredinom. Prof. Maksimović je koordinator za projekte EPSRC-a, EU i UNESCO u Velikoj Britaniji kao i drugih projekata u Evropi i šire, koji se bave navedenim temama. Celokupna biografija dostupna je na www.imperial.ac.uk.

dr Vesna Gvoić, je asistent sa doktoratom na Fakultetu tehničkih nauka, UNS na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Ispitivanje mogućnosti primene Fenton-procesa u tretmanu obojenih otpadnih voda grafičke industrije" odbranila je 2019. godine na UNSPMF. Bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti primene unapređenih procesa oksidacije na efluent koji potiče iz grafičke industrije. Autor je i koautor više radova u časopisima međunarodnog značaja kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Celokupna biografija dostupna je na www.ftn.uns.ac.rs.

dr Sanja Bjelović, vanredi profesor na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Radi na Institutu za javno zdravlje Vojvodine, Centar za higijenu i humanu ekologiju. Celokupna biografija dostupna je nawww.mf.uns.ac.rs/.

MSc Mladen Popov, samostalni inženjer za preradu vode za piće, zaposlen je u JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad. Diplomirao je na Tehnološkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Više informacija dostupno je na www.linkedin.com.

dr Ivana Kostić, doktorirala na MIT Portugal programu, smer bioinženjerski sistemi. Tokom studija bavila se razvojem minimalno invazivnih i efikasnih terapija za regeneraciju tkiva i organa u uslovima nedostatka kiseonika. Kroz isti program stekla je i bogato iskustvo u oblasti inovativnog preduzetništva, dodatno obogaćeno na izraelskom MASHAV programu. Početno znanje iz oblasti bioiženjerstva stekla je tokom studija Medicinske fiziologije na Univerzitetu u Beogradu, koje je dodatno obogatila praktičnim znanjem stečenim kroz praksu IAESTE u Brazilu i prvu BSRT letnju školu za regenerativnu medicinu u Berlinu. Od 2018. godine saradnik je za programe i projekte Transfera tehnologije Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije..

MSc Smilja Krajinović, diplomirani inženjer zaštite životne sredine-master i profesor fizike, zamenik direktora Vojvođanskog IKT klastera koji okuplja najbolje domaće kompanije iz sektora informacionih tehnologija. Učestvovala na više nacionalnih i međunarodnih projekata, trenutno uključena u tri EU Horizon 2020 projekta. Više informacija dostupno je na www.linkedin.com.