Water Workshop

Škola za zaštitu životne sredine
KVALITET VODA
WW2022, 14-16.septembar,2022.
WW2022 Belgrade Day, 19. septembar, 2022.

water workshop logo


NAJAVE


Obaveštavamo Vas da će se 26. po redu Water Workshop, pod nazivom "KVALITET VODA" održati od 20-22. septembra 2023. godine.


Ovde možete pročitati preporuke proistekle iz zaključaka 25. po redu održane ŠKOLE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE - WaterWorkshop2022 zaključci ...




WW2022 I SDGs










DATUM I MESTO ODRŽAVANJA

Mesto održavanja:
- Centralna zgrada Univerziteta u Novom Sadu – REKTORAT, Dr Zorana Đinđića 1, Novi Sad (14-15.09.2022.)
- Departman za biologiju i ekologiju u amfiteatru A1, PMF, Trg Dositeja Obradovića 2, Novi Sad (16.09.2022.)
- Privredna komora Srbije, Resavska 13-15, Beograd (19.09.2022.)



KOTIZACIJA

Popunjavanje mesta će se vršiti prema redosledu pristizanja prijava i uplata.
Troškovi registracije učesnika za praćenje seminara UŽIVO obuhvataju praćenje kompletnog toka seminara, CPD kurs i propratni materijal i ručak (3 dana) i iznose:
• 18.000 dinara (ili 150 €);
• za drugog učesnika iz radne organizacije 16.000 dinara (ili 140 €),
• za trećeg učesnika i nadalje 14.000 dinara (ili 120 €);

Troškovi registracije učesnika za praćenje seminara ON-LINE obuhvataju praćenje kompletnog seminara i iznose:
• 12.000 dinara (ili 100 €);

Troškovi registracije učesnika za praćenje isključivo CPD kursa koji uključuju i propratni materijal iznose:
• 8.000 dinara (ili 65 €);

40 besplatnih kotizacija za studente osnovnih, master i doktorskih studija, koje obezbeđuje Fondacija »Docent dr Milena Dalmacija«. Kotizacija uključuje praćenje seminara, propratni materijal i ručak (3 dana).


Kotizacije uplatiti na:

• Žiro račun za kotizacije dinarski: 340-11003667-66
poziv na broj: 97 81 4403
• Devizni žiro račun:

50090110-1000167803

Ostali podaci za devizni žiro račun:

• Swift code: GIBAATWG, ERSTE group bank AG Wiena, Austrija

• Swift code: GIBARS22, ERSTE Bank A.D. Novi Sad

• IBAN RS 35340000001100366766

Za profakturu obratiti se na telefon: +381 21 6350 672





TEME

1 Održivo vodosnabdevanje i kako ga postići

Obezbeđivanje čiste, zdravstveno bezbedne vode za piće jedno je od najznačajnijih dostignuća javnog zdravlja i jedan od kamena temeljaca zdravog društva. Međutim, pored individualnih ekonomskih troškova vodosnabdevanja, ekološka cena koja se plaća za luksuz ove usluge uglavnom se ne uzima u obzir. Globalni rast stanovništva ugrožava sigurnost vodosnabdevanja i kada je u kombinaciji sa uticajima klimatskih promena, jasno je da naš dosadašnji pristup snabdevanju vodom neće ostati održiv. Sve strožiji standardi kvaliteta vode za piće i ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu nas štite od zagađivača, ali zahtevaju sve složenije tretmane uz sve veći utrošak energije. Gubici vode iz zastarele infrastrukture dodatno vode neželjenoj potrošnji ovog dragocenog resursa, dok troškovi zamene takve infrastrukture izgledaju nepremostivi. S obzirom na vek trajanja vodne infrastrukture (50-100 godina), sada je vreme za promenu filozofije kako bi se izbegao još jedan vek neodrživog vodosnabdevanja. Neophodno je za cilj postaviti postizanje održivih sistema vodosnabdevanja koji su pristupačni, prilagodljivi, otporni na nadolazeće izazove i koji omogućavaju ublažavanje vodnog stresa.
Da li je moguće da postoje vodovodni sistemi koji nemaju negativan uticaj na životnu sredinu, ili još bolje - vodovodni sistemi sa pozitivnim uticajem na ljude, društvo, životnu sredinu i privredu? Takva transformacija sistema za vodosnabdevanje zahtevaće novu tehnologiju, ali i nove načine interakcije ljudi sa vodom.






2 Otpadne vode u kontekstu društvenih izazova

Potreba za suočavanjem i rešavanjem globalnih društvenih izazova kroz process upravljanja otpadnim vodama odavno je prepoznata. Uslovljena je zahtevima zakonodavstva, regionalnim karakteristikama i društveno-ekonomskom situacijom. Otuda, identifikacija zajedničkih izazova na globalnom nivou predstavlja proces čija se složenost u velikoj meri prepoznaje u različitom načinu upravljanja i prečišćavanju otpadnih voda.
U razvijenim zemljama motivacija za napredni tretman otpadnih voda je ili održavanje kvaliteta životne sredine ili obezbeđivanje alternativnih izvora vode za različite potrebe. U ostalim zemljama, ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda još uvek je uobičajena praksa usled nedostatka infrastrukture, tehničkih i institucionalnih kapaciteta i održivog finansiranja. Bez obzira na navedene značajne razlike, upravljanje otpadnim vodama će u svetlu aktuelnih društvenih izazova biti predmet fundamentalnih promena na globalnom nivou narednih godina.
Nema sumnje da će primena ekonomičnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda visokih performansi kao i “pametno” investiranje u fleksibilne sisteme biti i dalje od velikog značaja.
Da bi se odgovorilo na nove izazove biće potrebno razmotriti i uzeti u obzir: preporuke i mere za postizanje energetske efikasnosti, mogućnost izdvajanja korisnih materija iz otpadnih voda u kontekstu cirkularne ekonomije; uklanjanje zagađujućih supstanci, uloga monitoringa otpadnih voda u cilju ranog upozorenja kao i primena digitalizacije u ovom sektoru.






3 BEuSED: Upravljanje kvalitetom u resursno orijentisanom pristupu sistemu sediment/voda

Resursno orjentisan pristup sistemu sediment/voda zahteva obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta ove dve važne, sastavne komponente akvatičnog ekosistema. Prinos sedimenta u površinskim vodama varira na globalnom nivou, u zavisnosti od brojnih faktora, među kojima su najvažniji prirodni faktori geologija, topografija i klima, dok ljudski uticaj može znatno pogoršati eroziju i doprineti nanosu sedimenta.
Regioni sa velikim brojem povezanih tokova i kanala u neposrednoj blizini jedan drugog, kakav je region AP Vojvodine, značajno doprinose prinosu sedimenta.
Održavanje akumulacije, koje podrazumeva i uklanjanje sedimenta, može prouzrokovati značajne negativne posledice po kvalitet vode a samim tim i po društvo u celini. Upravljanje sedimentom sa aspekta postizanja ekoloških ciljeva (npr. za održavanje staništa) i/ili za potrebe društva (npr. izmuljivanje za održavanje plovidbe ili za njegovo korišćenje kao resursa u ostalim sektorima), zahteva punu svest o mogućim pozitivnim i negativnim uticajima unutar celog rečnog sliva.
Svakako, promene u kvalitetu i količini sedimenta uslovljavaju mogućnost njegovog korišćenja ali i korišćenja površinske vode kao resursa. Stoga održivo upravljanje sedimentom treba da zaštiti zdravo funkcionisanje akvatičnih ekosistema.






4 CPD kurs - Kontrola procesa prečišćavanja otpadnih voda

Efikasno upravljanje postrojenjem za tretman otpadnih voda rezultuje u maksimalnom iskorišćenju postrojenja i osoblja kao i na sposobnosti osoblja da odgovore na promene i izazove koji se pojavljuju. Uspešni programi upravljanja postrojenjem za tretman otpadnih voda treba najmanje da sadrže sledeće elemente od važnosti: jasne i konkretne programske ciljeve, edukaciju javnosti, tehničke smernice za izbor lokacije postrojenja, projektovanje, izgradnju i rad/održavanje, redovan sistem inspekcije, održavanja i monitoringa, licenciranje ili sertifikacija svih pružaoca usluga servisa, mehanizme finansiranja, adekvatno upravljanje podacima, periodični program evaluacije i revizije. Monitoring program je jednako bitan za proces projektovanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za optimalan rad i kasnije održavanje samog postrojenja.

Cilj kursa je upoznavanje polaznika sa:
- najboljim pristupima upravljanju i održavanju postrojenja;
- najboljim pristupima u implementaciji zakonskih i podzakonskih akata u oblasti zaštite voda od zagađivanja;
- aktivnostima i obavezama koje treba da preuzme i sprovede operater, nadležni i inspekcijski organi i akreditovane laboratorije koje vrše uzorkovanje i analizu otpadnih voda;
- vrstom i značajem prikupljanja podataka i potrebom za uspostavljanjem registra korisnika kanalizacije.











STUDENTSKA SEKCIJA






ZNAČAJ STUDIJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U ZAŠTITI VODA

Studentska sekcija namenjena je studentima osnovnih, master i doktorskih studija. Cilj sekcije je promocija značaja formalnog obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine. Program sekcije kreiraju studenti u skladu sa aktuelnim naučnim trendovima i izazovima koji proističu iz složene međusobne interakcije društva i životne sredine. Realizuje se kroz panel diskusije, forume i ostale organizovane oblike iznošenja znanja, mišljenja i stavova. Učesnici su obrazovnih profila iz oblasti koje imaju direktan ili indirektan uticaj na zaštitu životne sredine. Takođe, sekcija predstavlja “otvoren prostor” za razmenu ideja i podsticanje inovativnosti između studenata koji se edukuju u različitim, prirodnim i društvenim naučnim oblastima.







STUDENTSKA SEKCIJA

Ove godine će biti organizovan Panel na temu održivog razvoja, a koji će poslužiti kao mesto razmene znanja, saveta i umrežavanja različitih interesovanja u periodu kada su klimatske promene i održivost društva ključne teme. Između ostalog, pričaćemo koje su to naučne oblasti važne u multidisciplinarnoj zaštiti životne sredine, kako doći do ekološki osvešćenog društva, koje prilike usavršavanja ne bi trebali da propustimo.

Veliko nam je zadovoljstvo da predstavimo do sada potvrđene učesnike Panela:
- Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, UNS
- Slobodan Bubnjević, fizičar-istraživač, pisac i novinar, naučni komunikator
- Milan Veselinov, osnivač konsultantske firme za cirkularnu ekonomiju – CirEkon
- Sara Pavkov, specijalna savetnica Ministra za zaštitu životne sredine

Moderatorke sekcije će biti studentkinje Doktorskih studija nauke o zaštiti životne sredina na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Aleksandra Kulić Mandić i Jovana Pešić.








PROGRAM




BELGRADE DAY

WW2022    -Belgrade Day-

19. SEPTEMBAR 2022.
Privredna komora Srbije, Resavska 13-15, BEOGRAD


VODOSNABDEVANJE VODA ZA PIĆE TRETMAN VODE

25. Water Workshop uključuje i dodatan tematski dan fokusiran na oblast vode za piće, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Ovaj dan je pre svega namenjen zaposlenima u vodovodima i industriji, odnosno korisnicima vode kvaliteta vode za piće. Otvoren je za sve zainteresovane učesnike WW2022.


dr Jasmina Agbaba,
PMF, UNS

dr Marijana Kragulj Isakovski,
PMF, UNS

d r Božo Dalmacija,
PMF, UNS

dr Aleksandra Tubić,
PMF, UNS

Aleksandar Kolić, Sigma d.o.o. Crvenka

Biljana Taušanović,
Milanović tretman vode d.o.o.

Siniša Mitrović,
Centar za cirkularnu ekonomiju, PKS



Ponedeljak, 19.09.2022.
Privredna komora Srbije, Resavska 13-15,
11000 Beograd


Napomene:
- Ceo događaj će biti medijski pokriven.
- Učesnici koji dolaze sopstvenim prevozom mogu koristiti javne garaže "Pionirski park" (Dragoslava Jovanovića br. 2) i "Masarikova" (Masarikova br. 4) u Beogradu.





PREDAVAČI

dr Božo Dalmacija, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemijske tehnologije, a posebna oblast rada je tretman vode za piće, otpadnih voda, remedijacija zemljišta, sedimenta i vode. Osnivač je Škole za zaštitu životne sredine koja se tradicionalno održava od 1997. godine. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Rukovodilac je Centra izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika. Rukovodilac više od 100 projekata i studija, uključujući međunarodne projekte iz programa FP5, FP6, EUREKA, kao i projekata od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovana je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao konsultant i stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Predsednik je Upravnog odbora Edukativnog centra za zaštitu životne sredine EDEN. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Jasmina Agbaba, redovni profesor na UNSPMF, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, procesa pripreme vode za piće, tehnika remedijacije podzemnih voda kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Od 2018. godine je direktor Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Srđan Rončević, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa akcentom na tehnologije remedijacije vode, sedimenta i zemljišta. Učestvovao je u realizaciji više od 40 projekata i studija, a rukovodio je jednim međunarodnim i dva nacionalna, kao i dva projekta regionalnog i lokalnog značaja. Od 2015. godine je prodekan za nauku Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. godine je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Snežana Maletić, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti remedijacionih tehnologija sa posebnim osvrtom na primenu ugljeničnih materijala, procene biodostupnosti i biodegradabilnosti organskih kontaminanata, kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Naučni rad je realizovala kao saradnik na više od 25 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja. Takođe, autor i koautor je preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Trenutno je rukovodilac TwinSubDyn, HorizonEurope projekta i koordinator UNSPMF grupe u okviru Phy2Climate, Horizon2020 projekta. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Aleksandra Tubić, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti remedijacionih tehnologija sa posebnim osvrtom na primenu ugljeničnih materijala, procene biodostupnosti i biodegradabilnosti organskih kontaminanata, kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Naučni rad je realizovala kao saradnik na više od 25 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja. Takođe, autor i koautor je preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti tretmana sedimenta, kvaliteta voda , kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Autor je i koautor 22 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na medjunarodnim i nacionalnim projekatima, a trenutno je rukovodilac BEuSED projekta, Fonda za nauku RS, kao i bileteralnog projekta sa Madjarskom-NoBiNano. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Marijana Kragulj Isakovski, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, sa akcentom na sorpcione i degradacione procese u životnoj sredini i ugljeničnim materijalima kroz više međunarodnih i nacionalnih projekata. Bila je rukovodilac projekta „Organofosforni pesticidi u agroekosistemima Vojvodine - transport i biodegradacioni potencijal“, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, 2018-2019. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda (analize površinske i podzemne vode, tretman i analize otpadne vode, monitoring kvaliteta voda), remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada. Autor je i koautor preko 25 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, a trenutno je rukovodilac WasteWaterForce PROMIS projekta, Fonda za nauku RS kao i SmartWaterTwin, HorizonEurope projekta. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Vesna Pešić, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Rukovodilac je projekta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Malcolm Watson, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti vode za piće: uklanjanje arsena, interakcije NOM i arsena, kontrole dezinfekcionih nusproizvoda. Takođe, autor je i koautor 36 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Mentor je na osnovnim, master i doktorskim studijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Anita Leovac Maćerak, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti tretmana i zaštite površinskih, podzemnih i otpadnih voda i valorizacije otpadnih muljeva. Opus njenih istraživanja je usmeren na sintezu i karakterizaciju novih, ekonomičnih i materijala, u skladu sa zelenim konceptom. Poseban fokus je na valorizaciji muljeva u cilju njihovog iskorišćenja kao bio-katalizatora i bio-adsorbenata. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, od kojih su trenutno aktuelni WasteWaterForce PROMIS, Fonda za nauku Republike Srbije i SmartWaterTwin (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Jasmina Nikić, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa posebnim osvrtom na tretman vode za piće. Učestvovala je u realiazaciji više projekata i studija a rukovodila je jednim nacionalnim projektom. Autor je i koautor 11 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja i više od 40 saopštenja sa nacionalnih i međunarodnih konferencija. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




MSc Aleksandra Kulić Mandić istraživač-saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti tretmana otpadnih voda sa naglaskom na tretman otpadnih voda tekstilne industrije, heterogeni Fenton proces i sintezu i modifikaciju čvrstih katalizatora u ovim procesima. Angažovana je na nekoliko nacionalnih projekta kroz koje ostvaruje svoj naučni rad. Nosilac je uverenja Savetnika za hemikalije (2017-2023). Učestvovala je u TRAIN programima usavršavanja akademskog osoblja Univerziteta u Novom Sadu (2016-2017). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




MSc Jovana Pešić, istraživač-saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, sa fokusom na razvoj adsorbenata na bazi grafen-oksida u cilju uklanjanja teških metala iz vode. Član je „Edukativnog centra za zaštitu životne sredine“ (EDEN) i ekološkog udruženja „Zeleni Sad“, gde se aktivno bavi popularizacijom nauke o zaštiti životne sredine kroz različite projektne aktivnosti. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.




dr Branislav Vrana, vanredni profesor na Masaryk University. Njegova ekspertiza je monitoring zagađujućih materija u vodenoj sredini, razvoj metoda uzorkovanja i analitike, kao i istraživanje sudbine zagađujućih materija u životnoj sredini. Aktivno je radio na interakciji nauke i politike na nacionalnom i međunarodnom nivou delujući kao član i stručnjak u Radnoj grupi za hemijske supstance u Zajedničkoj strategiji sprovođenja Okvirne direktive o vodama 2000/60/EC. Takođe, rukovodilac je aktivnosti u okviru NORMAN udruženja referentnih laboratorija za monitoring emergentnih zagađujućih materija u životnoj sredini i član ISO komiteta ISO/TC147/SC6 Kvalitet vode – uzorkovanje. Objavio je više od 110 publikacija visokog impakta. Kompletna biografija je dostupna na www.recetox.muni.cz.




MSc Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove i upravlja Tehničkim sektorom u JVP Vode Vojvodine, Novi Sad. Osnovne studije na Fakultetu tehničkih nauka, UNS na smeru Građevinarstvo – Hidrotehnika završio je 2012. godine odbranivši rad sa temom „Idejno rešenje fekalne kanalizacije naselja Sadovi u Petrovaradinu“. Master studije na istom fakultetu završio je 2014. odbranom master rada „Hidrotehnički aspekt izbora optimalne varijante rešenja autoputa Beograd – Južni Jadran na deonici kod Beograda“. U Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“ radi od 2013. godine, prvo na mestu samostalnog, a potom i glavnog inžinjera za građevinarstvo u sektoru Hidrosistem DTD, zatim kao rukovodilac službe održavanja Hidrosistema DTD. Od decembra 2021. prelazi na sadašnju poziciju pomoćnika direktora za tehničke poslove.




dr Vladimir Mučenski, vanredni profesor na UNSFTN. Uža naučna oblast mu je tehnologija i organizacija građenja i menadžment. Aktivno učestvuje u realizaciji projekata u saradnji sa privredom: prethodne studije i studije opravdanosti, projekti tehnologije i organizacije građenja, upravljanje realizacijom građevinskih projekata. Od 2021 godine vrši funkciju šefa Katedre za organizaciju i tehnologiju građenja. Član je Revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije za objekte od značaja za Republiku Srbiju koji se grade na teritoriji AP Vojvodine kao i više stručnih udruženja. Celokupna biografija dostupna je na www.ftn.uns.ac.rs.








ARHIVA

PREDAVANJA 2021. godina

KONTAKT

  • Kontakt osobe:
    Đurđa Kerkez, Vesna Pešić, Jelena Petrović
  • Adresa:
    Prirodno-matematički fakultet,
    Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
    Trg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi Sad
  • Website:
    www.waterworkshop.pmf.uns.ac.rs
  • Brojevi telefona:
    +381 21/485-2886; 485-2734; 635-0672; Fax: +381 21/454-065
  • e-mail:
    water.workshop@dh.uns.ac.rs