Kvalitet voda za rekreaciju

Poslednjih godina, sve su jasniji dokazi o ugroženosti kvaliteta površinskih voda brojnim štetnim agensima, što ukazuje na potrebu za preispitivanjem mnogih aspekata njihove upotrebe, pa i kada je u pitanju upotreba u rekreacione svrhe. Vekovima je poznato da korišćenje voda za rekreaciju ima veliki uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi. Međutim, novije doba donosi sve veće rizike od zagađenja voda iz različitih izvora, a time i direktne i/ili indirektne rizike po zdravlje ljudi. Osim jasnih potencijalnih uticaja na zdravlje korisnika vode, sve ovo takođe narušava dobrobit i ekonomski potencijal određene lokacije. Pored površinskih voda, pažnju zahteva i kvalitet vode u bazenima, kao i banjskih voda upravo zbog njihovog mogućeg zdravstvenog uticaja. Dakle, može se reći da je problematika osetljiva, ali aktuelna zbog velikog broja nepoznanica pre svega u definisanju normi i pristupa upravljanju. Prateći aktuelne trendove, kroz publikaciju „Kvalitet voda za rekreaciju“ prenosimo najnovije smernice za kvalitet ambijentalnih voda (kupališta), kao i bazena za kupanje i rekreaciju, sa hemijskog, fizičkog i mikrobiološkog aspekta.

Smart Water Summer Forum: Upravljanje otpadnim vodama-doprinos resursnoj efikasnosti i nezavisnosti

Napredak nauke je omogućio produženje životnog veka ljudi, što se na globalnom nivou ogleda u ekonomskom i populacionom porastu, razvoju određenih industrijskih sektora, uvećanoj proizvodnji i prekomernoj potrošnji. Povećana eksploatacija vode kao resursa i narušavanje njenog kvaliteta potencijalne su posledice svega navedenog. Sa druge strane, odgovor na ove izazove vidljiv je u naučnim dostignućima i razvoju tehnoloških rešenja za rekuperaciju vode, nutrijenata i drugih proizvoda kako iz vode tako i iz mulja, ali i kroz povećanje energetske efikasnosti postrojenja za tretman otpadnih voda. Stoga je, pored pružanja sanitarnih usluga i prečišćavanja otpadnih voda, važan aspekt upravljanja vodama prihvatanje i omogućavanje korišćenja ovih tokova kao alternativnih izvora resursa. Imajući u vidu projekcije za budući period u smislu povećane potražnje za vodom kao i potrebu postizanja resursne samostalnosti na nacionalnom nivou, ova tema u naučnim i stručnim krugovima dobija veliki značaj. Tržišni potencijali i zahtevi kao i razvoj lanca vrednosti, tehnološke inovacije u ranoj fazi planiranja i projektovanja procesa mogu stvoriti prave objekte za rekuperaciju resursa iz otpadnih voda i doprineti cirkularnosti u upravljanju vodama.

BEuSED Forum: Koncept integrisanog pristupa upravljanja sedimentom kroz nexus zemljište-voda-sediment

Nexus zemljište-voda-sediment povezuje dva važna i jednog dokazano potencijalnog resursa u životnoj sredini. U zavisnosti od sastava i načina na koji se njim upravlja, sediment u ovoj uzročno-posledičnoj vezi može predstavljati resurs i otpad. Kao resurs u vodenoj sredini, važna je komponenta, obezbeđujući supstrat za akvatičnu floru i faunu. Pored toga, ima ulogu u obezbeđenju obalske morfologije, doprinosi vezi između površinskih i podzemnih voda, doprinosi prirodnom prečišćavanju vode, itd. Uklanjanjem sedimenta iz površinskih vodnih tela se pored toga što se omogućava održivost transporta, zaštita od poplava urbanih sredina, zaštita obale, može obezbediti njegova kontrolisana upotreba. Sa jedne strane može se koristiti kao zamenski materijal u izgradnji putnih nasipa i kao zamena za podloge u putnoj industriji, dok s druge strane može biti izvora mikroelemenata i nutrijenata korisnih za upotrebu u poljoprivredne svrhe čime se povećava plodnost zemljišta. Razmatranje korišćenja sedimenta kao resursa je u skladu sa, do sada već višegodišnjom, promocijom politike kružne ekonomije čija primena može imati široku društvenu, ekološku i finansijsku korist. Primenom ovakve politike izbegava se jedan od osnovnih nedostataka rukovanja sedimentom kao otpadom, a to je zauzimanje velikih površina zemljišta. Šire posmatrano, upravljanje sedimentom treba da bude deo Planova upravljanja rečnim slivom, čime se omogućava primena integrisanog pristupa kroz nexus zemljište-voda-sediment.

CPD kurs: Praktični aspekti prečišćavanja otpadnih voda i primeri iz prakse

zbor tehnologije prečišćavanja otpadnih voda zasniva se na detaljnoj analizi svih bitnih faktora koji moraju da se uzmu u obzir prilikom ocene i izbora pojedinačnih procesa i postupaka prečišćavanja. Na odabir tehnologije utiču: karakteristike sirove otpadne vode; zahtevi u pogledu stepena prečišćenosti otpadne vode (koji su u prvom redu uslovljeni karakteristikama životne sredine); postojeća pravna regulativa problematike otpadnih voda (granične vrednosti emisije). Cilj i svrha analize je da se napravi najbolji mogući izbor između alternativnih procesa i postupaka prečišćavanja otpadnih voda i da se definišu optimalni parametri tehnološkog procesa prečišćavanja otpadnih voda, vodeći računa o uticajima na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U postojećim, operativnim postrojenjima za tretman otpadnih voda veoma je važno dobro poznavanje pojedinačnih tehnoloških jedinica u smislu njihove efikasnosti i očekivanog kvaliteta otpadne vode i ostataka nakon prečišćavanja. Ovaj kurs će, sa praktičnog tehnološko-hemijskog aspekta, polaznicima pružiti neophodne informacije potrebne za kontrolu postrojenja za tretman otpadnih voda. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda se mogu posmatrati kao fabrike (u okviru procesa koji obuhvataju prihvat otpadnih voda (sirovina), prečišćavanje i transport prečišćenih otpadnih voda (proizvoda) do mesta upotrebe (ispuštanja u prijemnik)). Prečišćena otpadna voda (komunalna ili industrijska) može da se posmatra i kao „sirovina“ u slučajevima kada se recirkuliše ili ponovo koristi u različite svrhe. Doprinos kursu profesionalnog razvoja daće razmatranje navedenih mogućnosti. Takođe, biće predstavljeni konkretni primeri iz prakse u vezi sa optimizacijom procesa prečišćavanja otpadnih voda sa svim problemima i rešenjima.

dr Božo Dalmacija, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemijske tehnologije, a posebna oblast rada je tretman vode za piće, otpadnih voda, remedijacija zemljišta, sedimenta i vode. Osnivač je Škole za zaštitu životne sredine koja se tradicionalno održava od 1997. godine. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Rukovodilac je Centra izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika. Rukovodilac više od 100 projekata i studija, uključujući međunarodne projekte iz programa FP5, FP6, EUREKA, kao i projekata od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovana je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao konsultant i stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Predsednik je Upravnog odbora Edukativnog centra za zaštitu životne sredine EDEN. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Agbaba, redovna profesorka na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa fokusom na procese pripreme vode za piće i tehnike remedijacije podzemnih voda. Rukovodilac je i učesnik više međunarodnih i nacionalnih projekata. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine, današnjeg Edukativnog centra za zaštitu životne sredine - EDEN . Od 2018. godine je direktorka Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. godine je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jelena Molnar Jazić, vanredna profesorka na UNSPMF bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine sa fokusom na ispitivanje kvaliteta i tretman vode unapređenim oksidacionim procesima usmerenim na uklanjanje prirodnih organskih materija i organskih mikropolutanata, kao i posledično formiranje nusprodukata oksidacije/dezinfekcije. Naučni rad je realizovala kroz učešće na nacionalnim i međunarodnim projektima (FP6, EUREKA, IPA, Twinning). Autorka je i koautorka 45 radova objavljenih u časopisima međunarodnog značaja sa SCI liste, kao i više od 100 publikacija sa naučnih skupova. Dobitnica je Dunavske nagrade „Danubius Young Scientific Award“ za 2016. godinu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti tretmana sedimenta, kvaliteta voda , kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Autorka je i koautorka 32 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na međunarodnim i nacionalnim projekatima, a trenutno rukovodi BEuSED projektom, Fonda za nauku RS, kao i bilateralnim projektom sa Madjarskom-NoBiNano. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Đurđa Kerkez, vanredna profesorka na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda (analize površinske i podzemne vode, tretman i analize otpadne vode, monitoring kvaliteta voda), remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada. Autorka je i koautorka preko 30 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte. Rukovodila je WasteWaterForce PROMIS projektom, Fonda za nauku RS kao, a trenutno rukovodi SmartWaterTwin, HorizonEurope projektom. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jelena Beljin, vanredna profesorka na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta sedimenta i zemljišta, procene rizika i remedijacije, kao i primene organskih suplemenata i uticaja na kvalitet zemljišta i podzemnih voda. Autorka je i koautorka 22 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte (H2020, Twinning, Fond za nauku Republike Srbije). Rukovodilac je trenutno aktuelnog bilateralnog projekta sa Belorusijom. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Vesna Pešić, docentkinja na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Rukovodilac je projekta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Anita Leovac Maćerak, docentkinja na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti tretmana i zaštite voda i otpadnih voda i valorizacije otpadnih muljeva. Autorka je i koautorka 11 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republike Srbije, Fond za nauku Republike Srbije, Erazmus+, COST akcije, HORIZON) od kojih je trenutno aktuelni SmartWaterTwin (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Celokupna biografija je dostupna na www.dh.uns.ac.rs.

dr Nataša Slijepčević, naučna saradnica na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda, remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada, kao i sintezom nanomaterijala u cilju tretmana sedimenta i otpada. Autor je i koautor 12 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte, a trenutno je saradnik na BeuSed IDEJA projektu, Fonda za nauku RS kao i SmartWaterTwin projekta, iz poziva HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01, Horizon Europe, kao i na dva bilateralna projekta sa Mađarskom i Belorusijom. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Sanja Bijelović,lekarka specijalista higijene i medicinske ekologije i redovna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Zaposlena je u Institutu za javno zdravlje Vojvodine gde je načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju. Šef je Кatedre za higijenu na Medicinskom fakultetu. Tokom dosadašnjeg rada rukovodila je pojedinim naučnim projektima, učestvovala je u četiri naučna i šest projekata od nacionalnog značaja i jednom projektu međugranične saradnje, u pisanju četiri udžbenika i dva priručnika. Autorka je ili koautorka u 15 radova objavljenih u naučnim časopisima međunarodnog značaja, u šest monografija i u više od 50 radova objavljenih na međunarodnim, odnosno domaćim naučnim skupovima. Кoautorka je u više tematskih zbornika od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.mf.uns.ac.rs.

dr Siniša L. Markov, red. prof. UNS na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, bavi se naučno-istraživačkim i stručnim radom iz nekoliko oblasti mikrobiologije: fiziologija kvasaca, ekologija odabranih grupa mikroorganizama (denitrifikatori, induktori mikrobne karbonizacije), mikrobiologija voda, biotehnološki procesi dobijanja kombuhe od različitog bilja, ksantana i mlečne kiseline na otpadnim tokovima industrije hrane. Naučni rad je realizovao kao saradnik na više od 20 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog (1 FP7, 3 Eureka i 2 Cost projekta) nivoa. Autor i koautor preko 140 naučnih radova sa SCI liste i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Višegodišnji šef Katedre za biotehnologiju na TF i koordinator odeljenja za Mikrobiologiju pri Akreditovanoj laboratoriji za ispitivanje prehrambenih proizvoda. Povremeni predavač na Školi za zaštitu za zaštitu životne sredine – WW.

dr Sofija Forkapić,docentkinja na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti nuklearne spektrometrije, ispitivanja radona i radioekologije u okviru međunarodnih i nacionalnih projekata. Ima višegodišnje iskustvo u poslovima zaštite od jonizujućih zračenja i od osnivanja laboratorija obavlja poslove rukovodioca za kvalitet dve akreditovane laboratorije za ispitivanje radioaktivnosti i etaloniranje gama-spektrometara na Departmanu za fiziku, UNSPMF. Trenutno je tehnički rukovodilac Laboratorije za ispitivanje ardioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja koja sprovodi monitoring radioaktivnosti Srbije, i to ispitivanje sadržaja radionuklida u površinskim i pijaćim vodama i izlaganje radonu. Članica je izvršnog odbora Društva za zaštitu od zračenja Srbije i Crne Gore. Celokupna biografija dostupna je na www.df.uns.ac.rs.

Vesna Miladinov, stručna saradnica sektora vodovoda i kanalizacije- tehnolog u Javnom preduzeću za komunalnu infrastrukturu i usluge „Кikinda“. Postdiplomske studije iz oblasti mikrobiološki procesi – tehnologija voda završila je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. 1997. počinje da radi u JKP „6.oktobar“ Kikinda. U periodu od 2016-2020 vršila je funkciju koordinatorke u službi za kvalitet – kontrola vodovodne, hidrantske i kanalizacione mrežera u „Toza Marković“ d o o - Kikinda. Od 2020. godine je u JP „Kikinda“ Kikinda na pomenutoj poziciji stručne saradnice. Obučen je interni proverivač prema standardima ISO 9001:2015 i ISO 14001:2015, a pohađala je i brojne CPD kurseve iz oblasti tehnologije voda. Poseduje položen stručni ispit za tehnološku struku, kao i ispit savetnika za hemikalije i savetnika za bezbednost u transportu opasne robe.

Milutin Tasić, upravnik postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nakon četvorogodišnjeg rada u Direkciji za urbanizam i izgradnju Kruševac od 2012 počinje da radi u JKP Vodovod Kruševac, kao direktor ekonomskog sektora. Od 2016. je na mestu direktor PPOV Kruševac gde je i učestvovao na realizacija projekta izgradnje, puštanja u rad i rad PPOV Kruševac. Učesnik tima za impementaciju i izgradnju PPOV- Brus kao PPOV Blace.

dr Miloš Šešlija, docent na Fakultetu tehničkih nauka, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti građevinarstva i primena materijala u infrastrukturi. Autor je i koautor 16 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja. Učesnik je bio na 2 međunarodna projekta i trenutni je učesnik na jednom nacionalnom projektu. Član je komisije za standarde Instituta za standardizaciju Srbije u delu “Materijali za puteve”, gde se aktivno bavim inovacijama vezano za ispitivanje materijala. Celokupna biografija dostupna je na ftn.uns.ac.rs..

Luca Sittoni, MSc je stručni inženjer u SIDRA-i, delu DEME grupe, sa skoro 20 godina iskustva u sektoru. Magistrirao je u oblasti građevinarstva na Univerzitetu u Minesoti i u inženjerstvu životne sredine na Univerzitetu u Trentu. U SIDRA Luca je odgovorna za nadgledanje i podršku svih aspekata životne sredine prilikom operacija izmuljivanja u Italiji i delimično u regionu Južne Evrope. On je takođe odgovoran za implementiranje inovativnih i održivih rešenja zasnovanih na prirodi u konkretne projekate. Luca je stručnjak za korisnu upotrebu sedimenta i procese mekih sedimenata, sa primenama u izmuljivanju, luka/navigacija i rudarskoj industriji, rešenjima zasnovanim na prirodi i remedijaciji zagađenih sedimenata. Više informacija dostupno je nawww.linkedin.com.

dr Mira Petrović, je istraživač profesorka na Katalonskom insitutu za istraživanje voda (ICRA). Na ovom institutu predvodi grupu koja se bavi kvalitetom voda. Njeno glavno polje istraživanja tiče se sudbine i ponašanja emergentnih organskih zagađujućih materija, kao što su farmaceutski proizvodi i endokrini disruptori tokom tretmana otpadnih voda i vode za piće. Specifične istraživačke linije obuhvataju proučavanje biotičke i abiotičke transformacije emergentnih zagađujućih materija i procena rizika po životnu sredinu kao i održivo upravljanje otpadnim vodama, primena inovativnih tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda i inovativne prakse za ponovno korišćenje prečišćene otpadne vode. Učestvovala je u više od 15 EU i 13 nacionalnih (španskih) projekata. Glavna i odgovorna je urednica časopisa TrEAC - Trends in Environmental Analytical Chemistry.

dr Julien Le Rouxdocent je na Université Paris-Est Créteil UPEC, Pariz, Francuska i deo istraživačke grupe The Water, Environment and Urban Systems Laboratory (LEESU). Oblast istraživanja su unapređeni tretmani voda, mehanizam formiranja nusproizvoda dezinfekcije i organske zagađujuće materije u površinskim i otpadnim vodama i mehanizmi degradacije. Trenutni fokus u istraživanju je tercijarni tretman organskih mikropolutanata u otpadnim vodama, kao i ponašanje zagađujućih materija u urbanim sistemima i njihove detekcije masenom spektrometrijom. Član je organizacionog odbora konferencija „Dani nauke o životnoj sredini“ (UPEC (OSU Efluve) i departman Val de Marne), kao i naučnog odbora kongresa „Dani informacija o vodama“ (APTEN u Poatjeu, Francuska). Član i sekretar je alumni udruženje inženjera za tretman vode iz inženjerske škole ENSI Poatje - APTEN.

Goran Gavrilović, specijalista hemijskih nauka za oblast analitičke hemije, rukovodilac sektora proizvodnje i distribucije vode u JКP „Vodovod i kanalizacija“ Кragujevac, član „EUREAU 1“ asocijacije – ekspert za vodu za piće, član nadzornog odbora Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo – UTVSI, član Saveza inženjera i tehničara Srbije - SITS, član radne grupe za izradu zakona o vodi za piće. Dugogodišnje iskustvo u implementaciji i proveri standarda ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001, ISO 22000, HACCP i ISO 17025. Sertifikat za Train-the-Trainer in DWA seminar, Training of Trainers for Water Safety and Crisis Management Program: Business Continuity Essential for Disaster Management (D-LeaP program). Autor i koautor 23 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, međunaronim i nacionalnim konferencijama.

Predrag Bogdanović, dipl. građ. Inž. hidrotehničkog smera, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo - UTVSI, bavi se snabdevanjem naselja vodom za piće, prikupljanjem i prečišćavanjem otpadnih voda i zaštitom životne sredine. Poseduje dugogodišnje iskustvo stečeno tokom rada na razvoju, upravljanju i održavanju vodovodnih i kanalizacionih sistema, pripremi i izradi tehničke regulative u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji - BVK. Predsednik je UTVSI u periodu 2002 – 2013. i od 2018. Sarađuje sa relevantnim međunarodnim, regionalnim i srpskim udruženjima, organizacijama, naučnim i državnim institucijama u oblasti voda. Rukovodilac i učesnik više međunarodnih projekata u okviru međunarodne saradnje UTVSI i BVK.